SHARTNOMA MAJBURIYATLARINI BAJARMAGANLIKUCHUN FUQAROLIK-HUQUQIY JAVOBGARLIK

Shartnoma  butun  dunyoda  iqtisodiy  faoliyat  uchun  zarur  bo‘lgan  mexanizm  deyishimiz mumkin.  Aslida,  shartnoma  kontragentlar  (shartnoma  taraflari)  o‘zaro  majburiyatlarni  o‘z zimmalariga  oladigan  va  bir-birlariga  nisbatan  huquqlarni  qo‘lga  kiritadigan  kelishuvni ifodalaydi va tomonlarning bu ixtiyoriy kelishuvini konkretlashtirish hisoblanadi. Shuni ham ta’kidlash  kerakki,  bunda  taraflar  shartnomaga  o‘zlari  xohlagan  shartni  kiritishlari  mumkin lekin bu qonun hujjatlariga zid kelmasligi kerak. Ayrim adabiyotlarda ushbu shartlar jamoat tartibiga  yoki  axloqiga  zid  bo‘lmasligi  keltiriladi.

Shunga ko‘ra shartnoma nafaqat yuridik fakt, balki yuridik akt xususiyatiga ham ega bo‘ladi. Bunga sabab shartnoma majburiyatlarning vujudga kelish asosi bo‘lishi bilan bir qatorda ushbu majburiyatlarni  tartibga  soluvchi huquqiy hujjat  maqomiga  ham  ega  bo‘ladi.  Taraflarning huquqlarini himoya qilishda ham shartnoma huquq normasi vazifasini bajaradi.

Ma’lumki,  fuqarolik-huquqiy  munosabatlar  ishtirokchilari  o‘z  xohish-irodalari  va  o‘z manfaatlari asosida harakat qilishadi. Shuning uchun ham ko‘pincha shartnomani buzish hollari uchrab turadi. Bu esa, o‘z navbatida, iqtisodiy aylanmaning umumiy barqarorligiga ta’sir qiladi.

Shu  munosabat  bilan,  shartnomani  buzganlik  uchun  javobgarlik  mavzusi  har  doim  dolzarb bo‘lib  qoladi.

Shu ma’noda fuqarolik huquqiy javobgarlik bir tarafning aybi bilan zarar ko‘rgan tomonga – kreditorga majburiyatning bajarilishi, tovon puli yoki zararning asl mohiyati sifatida ularga yetkazilgan zararning ekvivalentini anglatadi. Ya’ni mazkur javobgarlik chorasini qo‘llash orqali shartnoma majburiyatlarini bajarish ta’minlanadi. Bunday vaziyatda kreditor shartnoma bekor bo‘lish yoki bo‘lmasligidan qat’iy nazar qarzdordan majburiyatni bajarishni talab qilishga haqli bo‘ladi. Shunga ko‘ra fuqarolik huquqiy javobgarlik birinchi galda mulkiy zararni va buzilgan huquqni tiklash  xususiyatiga  ega  bo‘ladi.  Shartnoma  bo‘yicha  javobgarlikning  asosiy vazifasi shartnoma  buzilganligi  oqibatida  yetkazilgan  zararni  qoplash  va  kreditorning  shartnoma buzilmasidan oldingi holatini tiklash hisoblanadi.

Fuqarolik  huquqiy  javobgarlik  institutining  tarixiga  nazar  tashlaydigan  bo‘lsak,  ingliz  va kontinental Yevropa huquqi uchun o‘ziga xos zamin bo‘lgan Rim xususiy huquqi na fuqarolik javobgarligining  umumiy  tushunchasini,  na  shartnomani  buzganlik  uchun  javobgarlik  (ex contractu)  va  na  delikt  javobgarlikning  (ex  delicto)   o‘ziga  xos  toifalarini  yaratmagan.  Bu yerda  umumiy  javobgarlik  haqida fikr  yuritilmoqda.  Aslida  shartnomaviy  javobgarlik  ham, delikt javobgarlik ham fuqarolik huquqiy javobgarlikning alohida turi hisoblanadi. Biz ushbu maqolada asosan shartnomaviy majburiyatni bajarmaganlik qo‘llaniladigan fuqarolik huquqiy

javobgarlik  (shartnomaviy  javobgarlik)  haqida  fikr  yuritamiz.

Ta’kidlash  lozimki,  fuqarolik  huquqiy  javobgarlik  institutiga  katta  e’tibor  beradigan fransuz  huquqshunosligida  ham  “responsabilite  civile”  atamasi  faqat  XVIII  asrning  oxirida paydo  bo‘lgan.  Faqat  1804-yilgi  Napoleonning  fuqarolik  kodeksida  tuzilgan  shartnomani bajarmaganlik  (1174-modda)  va  fuqarolik  huquqbuzarliklarini  sodir  etganlik  (1382-modda) uchun javobgarlikning umumiy formulalari, avvalambor, fransuz doktrinasi uchun yaratilgan.

Shuningdek,  ushbu  kodeks  bilan  fuqarolik  javobgarligi  hodisalari  bir  emas,  balki  ikkita konseptual  toifalar  doirasida  –  shartnomaviy  javobgarlik  (responsabilite  contractuelle)  va delikt  javobgarlik  (responsabilite  delictuelle)  turlariga  ajratildi.

Romano-german  yuridik  oilasining  ko‘plab  mamlakatlari  uchun  fuqarolik  huquqining manbasiga  aylangan  nemis  fuqarolik  huquqida  fuqarolik  javobgarligi  qarzdorga  uning  xattiharakatlari  bilan  kreditorda  yuzaga  keladigan  salbiy  oqibatlar  o‘rtasida  sababiy  bog‘lanish bo‘lsagina yuklanadi. Ya’ni shartnomada belgilangan majburiyatni bajarmaslik va kreditorga yetkazilgan zarar o‘zaro bog‘liq bo‘lganda, qarzdor fuqarolik huquqiy javobgarlikka tortiladi.

Mullabayeva Go’zal Muxtarovna,

Husenov Jaloliddin Farxodovich,

Buxoro viloyat ma’muriy sudining sudyasi.

ДАВЛАТ БОШҚАРУВИ ОЧИҚЛИГИНИ ТАЪМИНЛАШДА МУРОЖААТЛАР БИЛАН ИШЛАШ ТИЗИМИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ

Ҳозирги глобаллашув шароитида маълум бир дунё мамлакатининг  бошқарув тизими, унинг халқаро майдондаги ўрни, бошқа давлатларнинг  ушбу  мамлакатга муносабати айни мамлакатда қонун устуворлигини таъминлашда мурожаатлар билан ишлаш тизими, яъни фуқароларнинг давлат ҳокимияти  органларига мурожаат қилиш ҳуқуқининг қонунларда акс этиши ва унинг ижросининг таъминланиши билан белгиланади.

Жисмоний ва юридик шахсларнинг мурожаатлари бу давлат ишларини  бевосита бошқариш шакли ҳамда давлат бошқаруви органлари, маҳаллий ўзини ўзи бошқариш органлари, мансабдор шахслар томонидан амалга ошириладиган давлат бошқарувини назорат қилиш усулларидан биридир.

Мурожаат қилиш ҳуқуқи Ўзбекистон Республикаси Конституциясининг 13-моддасида, яъни халқ ҳокимиятчилиги принципининг муҳим қоидаларидан бири сифатида инсон, унинг ҳаёти, эркинлиги, шаъни, қадр-қиммати ва бошқа дахлсиз ҳуқуқлари олий қадрият ҳисобланиши белгилаб қўйилган. Ўзбекистон Республикаси Конституциясининг 35-моддасида, ҳар бир шахс бевосита ўзи ва бошқалар билан биргаликда ваколатли давлат органларига, муассасаларига ёки халқ вакилларига ариза, таклиф ва шикоятлар билан мурожаат қилиш ҳуқуқига эгалиги  белгиланган.

Конституциямиздаги мазкур моддада белгиланган ҳуқуқнинг  таъминланиши кафолатлари  кў плаб  қонун  ва  қонуности  ҳужжатларда  ў з  аксини  топган. “Жисмоний  ва  юридик  шахсларнинг  мурожаатлари  тў ғрисида”ги Ўзбекистон Республикаси Қонунида  жисмоний ва юридик шахсларнинг давлат органлари ва муассасаларига  мурожаати соҳасидаги муносабатлар тартибга солиниши ҳуқуқий жиҳатдан  мустаҳкамлаб  қўйилган.

Ҳозирда  мурожаатларнинг  келиб  тушиш  статистикаси  шуни  кў рсатадики,  2019 йилда  вазирлик  ва  идоралар  томонидан  170422  та  мурожаат  қабул  қилинган  бўлиб, 2020  йилда  уларнинг  сони  187345  тани  ташкил  этган.

Ҳар  бир  мурожаат  ортида  инсон  тақдири  борлиги  ҳаммамизга  маълум. Жисмоний  ва  юридик  шахсларнинг  мурожаатлари  натижасида ҳар йили ўз ечимини топмаётган масалалар бўйича йирик лойиҳалар ва  давлат  дастурлари қабул қилинмоқда. Масалан, Ўзбекистон  Республикаси  Фавқулодда  вазиятлар  вазирлиги  Жисмоний ва юридик шахсларнинг мурожаатлари  билан  ишлаш  ва  ижрони назорат қилиш бўлимининг 2019 йилда келиб тушган  мурожаатлар бўйича якуний таҳллиллари натижасида табиий офатлар бўйича етказилган зарарларни тўлашнинг аниқ-конкрет механизмини йўлга қўйиш бўйича норматив-ҳуқуқий ҳужжат лойиҳаси ишлаб чиқиш таклифи маъқулланиб, масала 2020 йилги Давлат дастурига киритилди  ҳамда  бу борада Ўзбекистон Республикаси Президентининг “2017–2021 йилларда  Ўзбекистон Республикасини ривожлантиришнинг бешта устувор йўналиши  бўйича Ҳаракатлар стратегиясини “Илм, маърифат ва  рақамли иқтисодиётни ривожлантириш  йили”да амалга оширишга оид давлат дастури тўғрисида” 2020  йил 2 мартдаги ПФ-5953-сон Фармони  тасдиқланди. Норматив-ҳуқуқий ҳужжат лойиҳаси Фавқулодда  вазиятлар вазирлиги томонидан ишлаб чиқилиб олиб борилган  тизимли саъй – ҳаракатлар натижасида Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамасининг “Табиий офатлар оқибатида аҳолига етказилган зарарни  қоплаш  тартиби  тў ғрисидаги  низомни  тасдиқлаш  ҳақида”  2020  й ил  25 ноябрдаги 747-сон қарори қабул  қилинди. Келгусида бу норматив-ҳуқуқий ҳужжат орқали табиий офатлар натижасида зарар кўрган аҳоли, хусусан, жисмоний ва юридик шахслар ў зларига етказилган зарарларни қоплаш юзасидан  мурожаатларига муносиб  ечим  топилади.

Бундан ташқари, ў з-ў зидан қонундаги бу модда амалда қўлланилмаслик ҳолатлари кўпроқ  учрайди.

Юқоридагилардан келиб чиққан ҳолда таклиф этилади: Ўзбекистон  Республикасининг  “Жисмоний  ва  юридик  шахсларнинг  мурожаатлари тўғрисида”ги  Қонунининг  1-моддаси  яъни,  Қонуннинг  мақсади  ва  қўлланилиш соҳасини конкретлаштириш, таснифлаш,  28-моддаси  яъни,   мурожаатларни  кўриб  чиқиш муддатлари  бўйича  ўзгартириш  ва  қўшимчалар  киритиш;

Давлат  бошқарув  органларида  мавжуд  барча  қабулхоналарни  тизимлаштирган ҳолда, мурожаатлар билан ишлашда ягона бир  тизимли  маълумотлар  базасини шакллантириш;

“Жисмоний  ва  юридик  шахсларнинг  мурожаатлари  тўғрисида”ги  Қонунининг 35-моддаси талабларидан  келиб  чиқиб,  мурожаатларни  умумлаштириш  ва  таҳлил қилиш натижаларига  кўра  тузилган  маълумотномалар  (шарҳлар)  тегишли  давлат органларининг расмий веб-сайтларида эълон қилиниши бўйича тизимли амалий ишларни олиб  бориш;

“Жисмоний  ва  юридик  шахсларнинг  мурожаатлари  тўғрисида”ги  Қонунининг 19-моддаси  талаби  бўйича  мурожаатларни  кўриб  чиқишда  жисмоний  шахсларнинг шахсий  ҳаёти,  юридик  шахсларнинг  фаолияти  тўғрисидаги  маълумотларни оммавий ахборот  воситаларида  ёртишда  уларнинг  розилигини  олиш  амалиётини  кенг  жорий қилиш;

Ўзбекистон  Республикаси  Маъмурий  жавобгарлик  тўғрисидаги  кодексининг 43-моддасига  субъектни  мансабдор  шахслар  сўзини  масъул  шахслар  сўзи  билан алмаштириш.

Муллабаева Гўзал Мухтаровна, Бухоро вилоят маъмурий судининг судьяси

Тадбиркорлик субъектлари ҳуқуқ ва манфаатларини ҳимоя қилиш тизимини такомиллаштириш

Биз бугун тарихий бир даврда – халқимиз ў з олдига эзгу ва улуғ мақсадлар қўйиб, тинч  осойишта ҳаёт кечираётган, ўз кучи ва имкониятларига таяниб, демократик давлат ва  фуқаролик жамияти қуриш йўлида улкан натижаларни қўлга киритаётган бир замонда  яшмоқдамиз.

Ўзбекистон  Республикаси  Конституцияси  мамлакатимизда  амалга  оширилаётган ислоҳотларнинг  бош  негизини  асослаб  берувчи  ҳуқуқий  ҳужжат  ҳисобланади. Жумладан,  унинг  53-моддаси  бозор  муносабатларини  ривожлантиришга  қаратилиб, Ўзбекистон  иқтисодиётининг  негизини  хилма-хил шакллардаги  мулк  ташкил қилишини,  давлат  истеъмолчиларнинг  ҳуқуқи  устунлигини  ҳисобга  олиб,  иқтисодий фаолият, тадбиркорлик ва меҳнат қилиш эркинлигини, барча мулк шаклларининг тенг ҳуқуқлилигини ва ҳуқуқий жиҳатдан баб-баравар муҳофаза этилишини кафолатлайди.

Кичик  бизнес  хусусий  мулк  асосида  ташкил  қилиниб  бошқа  мулк  шакллари  каби дахлсиз ва давлат мухофазасидадир. Мулкдор мулкидан фақат қонунда назарда тутилган ҳолларда ва тартибдагина мулкидан маҳрум этилиши мумкин.

Бозор  муносабатларини  ривожлантириш  ва  уни  мустаҳкамлаш  аввало,  ҳар  бир шахснинг  қонун  ҳужжатларда  белгиланган  ҳуқуқ  ва  қонуний  манфаатларининг ҳимоясини  кафолатлашдан  иборадир.

Ушбу  кафолатлар  аввало  мамалакатимиз  Конституциясида  ва  Конституцсияси асосида  қабул  қилинган  қонун  ва  қонун  ости  ҳужжатларида  ў з  ифодасини  топган.

Бозор  иқтисодиётининг  асосий  ҳаракатлантирувчи  кучи  бу  тадбиркорлик  фаолияти ҳисобланади.  Тадбиркорлик  фаолияти  эса  мустаҳкам  ҳуқуқий  базанинг  яратилиши  ва унинг  ижроси  билан  чамбарчас  боғлиқ  ҳолда  ривожланади.

Республикамизда  ў з  фаолиятини  юритаётган  ҳар  бир  хўжалик  юритувчи субъектнинг иқтисодий фаолияти қонун ҳужжатлар асосида кафолатланган бўлиб, ушбу субъектнинг янада эркин ҳаракат қилишини таъминлай ди. Зеро, тадбиркорлар нафақат ўзларини,  балки  бошқа  фуқароларни  доимий  иш  билан  таъминлашлари  мумкин.  Бу эса, ишсизликнинг камайишига, аҳолимизнинг яшаш шароитини яхшиланишига сабаб бўлади.

Хулоса  қилиб  айтадиган  бўлсак,  тадбиркорликнинг  ва  тадбиркорлик  фаолияти соҳасида  амалга  оширилаётган  ислоҳотларни  ўрганиб,  бу  соҳадаги  янада  ривожлантириш ҳамда эркинлаштириш учун қуйидаги таклифларни билдирмоқчимиз:

Биринчидан,  тадбиркорларнинг  бу  соҳадаги  ҳуқуқий  онг  ва  ҳуқуқий  маданиятини  ошириш керак, чунки ҳозирда барча тадбиркорлар ҳам ўз билими ва амалий кўникмасидан  келиб  чиқиб  эмас,  балки  бошқаларнинг  маслаҳатига  кў ра  иш  олиб  боради,  натижада  давлатимиз  яратаётган  имкониятлардан  фойдаланишда  улар  қийинчиликларга  дуч  келишяпти;

Иккинчидан, тадбиркорларнинг банкка нисбатан ишончини ортириш ҳамда уларнинг банк амалга оширадиган хизматларнинг барча турлари, банкларда барча имкониятлар  билан таништириш керак, бу орқали улар ўз маблағларини кўпайтириш имкониятига эга бўладилар;

Учинчидан,  ерга  нисбатан  хусусий  мулк  ҳуқуқини  янада  кенгай тириш  керак.

Агар  биз  бу  ишни  амалга  оширсак,  инвесторларнинг  юртимизга инвестиция  киритишга  қизиқиши  янада  ортади.

Муллабаева Гўзал Мухтаровна, Бухоро вилоят маъмурий судининг судьяси

НОРМАТИВ-ҲУҚУҚИЙ ҲУЖЖАТЛАР ТЎҒРИСИДАГИ ҚОНУНЧИЛИКНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШД АЭКСПЕРТИЗА ИНСТИТУТИНИ РИВОЖЛАНТИРИШ МАСАЛАЛАРИ

Мамлакатимизда  сўнгги  йилларда  норма  ижодкорлиги  жараёнини  тубдан такомиллаштиришга  қаратилган  тизимли  ишлар  амалга  оширилмоқда.  Хусусан,  2017 —  2021  йилларда Ўзбекистон  Республикасини  ривожлантиришнинг  бешта  устувор йўналиши  бўйича  Ҳаракатлар  стратегиясида  қабул  қилинаётган  қонунларнинг ижтимоий-сиёсий, ижтимоий-иқтисодий ва суд-ҳуқуқ ислоҳотлари жараёнига таъсирини кучайтиришга йўналтирилган қонун ижодкорлиги фаолияти сифатини тубдан ошириш давлат ва жамият қурилиши тизимини такомиллаштиришнинг асосий вазифаларидан бири этиб  белгиланганлиги  ҳам  бежиз  эмас.

Зеро, мамлакатимизда  амалга  оширилаётган  кенг  кў ламли  ислоҳотларнинг муваффақиятли амалга оширилиши кўп жиҳатдан амалдаги қонунчилик базасига ҳамда норма  ижодкорлиги  жараёни  сифатига  чамбарчас  боғлиқ. Ҳар бир ислоҳот, ғоя ёки янги фикр қоғозга туширилиб, у ёки бошқа кўринишдаги қонун  ҳужжатини  ишлаб  чиқиш  орқали  ҳаётга  татбиқ  этилади.  Сў нгги  йилларда эса шиддатли  ислоҳотлар  натижасида  бу  борада  кескин  фаолликни  кузатиш мумкин. Битта рақамни келтирадиган бў лсак, агар Ўзбекистон Республикаси қонун ҳужжатлари маълумотлари миллий базасида 1991 – 2015 й илларда 19 мингдан зиёд қонун  ҳужжати  жойлаштирилган  бў лса,  охирги  5  йилда  12  мингдан  ортиқ  ҳужжат жой лаштирилди.  Бу  эса  мустақиллик  даврида  қабул  қилинган  норматив-ҳуқуқий ҳужжатларнинг  63  фоизидир.  Яна  бир  аҳамиятли  жиҳати,  қонуности  ҳужжатлари 2016 – 2020 йилларда  қабул  қилинган  барча  ҳужжатларнинг  91  фоизини  ташкил этади

Шу  билан  бирга,  норматив-ҳуқуқий  ҳужжатлар  лой иҳаларини  ишлаб  чиқиш, келишиш  ва  қабул  қилиш  масалалари  10  дан  ортиқ  турли  қонунчилик  ҳужжатлари билан тартибга  солиниши,  шунингдек,  тўғридан-тў ғри  амал  қилиш  механизмига  эга қонунларни  ишлаб  чиқишнинг  аниқ  тартиби  мавжуд  эмаслиги  туфайли  соҳаларни асосан қонуности ҳужжатлари билан тартибга солиниб келинаётганлиги ушбу соҳадаги қонунчилик  ҳужжатларини  тизимлаштирган  ҳолда  “Норматив-ҳуқуқий  ҳужжатлар тўғрисида”ги Ўзбекистон Республикасининг Қонунини янги таҳрирда қабул қилишни

тақозо  этмоқда.

териалларни  юридик-техник  жиҳатдан  расмий лаштиришнинг  Ягона  услубиётини мазкур Қонун  лой иҳасига  илова  қилган  ҳолда  тасдиқлаш  мақсадга  мувофиқ.

“Норматив-ҳуқуқий ҳужжатлар тўғрисида”ги Қонунни такомиллаштириш ҳақида сўз борганда, ҳуқуқий  экспертиза  институти  масаласига  алоҳида  эътибор  қаратиш  талаб этилади.

Маълумки,  норматив-ҳуқуқий  ҳужжатлар  лой иҳаларини  ҳуқуқий  экспертизадан ўтказишда Ўзбекистон Республикаси Адлия вазирлиги ва унинг ҳудудий бўлинмалари алоҳида  муҳим  роль  ўйнайди.

Норматив ҳуқуқий ҳужжатлар лойиҳалари лойиҳаларини Ўзбекистон  Республикаси  Адлия  вазирлиги  ва  унинг  ҳудудий бўлинмалари томонидан ҳуқуқий экспертизадан ўтказиш масаласига бағишланган алоҳида  модда  киритиш ҳамда  унда  норматив-ҳуқуқий  ҳужжатлар  лой иҳаларини Адлия  вазирлиги  ва  унинг  ҳудудий  бўлинмалари  томонидан  ҳуқуқий  экспертизадан ўтказишнинг  ўзига  хос  жиҳатларни  акс  эттирувчи  қуй идаги  масалаларни  алоҳида белгилаш  мақсадга  мувофиқ:

– Адлия  вазирлиги  норматив-ҳуқуқий  ҳужжатлар  лой иҳаларининг  ҳуқуқий экспертизасини  улар  манфаатдор  ташкилотлар  билан  келишилганидан  ва  бошқа турдаги  экспертизалар  амалга  оширилганидан  сў нг  ў тказиши  мустаҳкамлаш;

– Адлия  вазирлиги  норматив-ҳуқуқий  ҳужжатлар  лой иҳаларининг  ҳуқуқий экспертизасини,  шу  жумладан  уларда  коррупция  кў ринишларини,  бошқа ҳуқуқбузарликларни содир этиш учун шарт-шароитларни юзага келтирадиган, жисмоний ва  юридик  шахслар  учун  ортиқча  маъмурий  ва  бошқа  чекловларни  жорий  этадиган қоидалар  ва  нормалар  бор й ў қлигини  аниқлаш,  шунингдек  зарур  бў лган  нормаларни битта  норматив-ҳуқуқий  ҳужжатда  акс  эттирган  ҳамда  тегишли  муносабатларни тартибга солувчи бошқа нормаларни бекор қилган ҳолда, қонунчиликни кодификация қилиш имконияти мавжудлиги нуқтаи назаридан ҳуқуқий экспертизасини ў тказишини акс  эттириш;

– Адлия вазирлиги томонидан Ўзбекистон Республикаси қонунлари лойиҳаларининг ҳуқуқий экспертизасини амалга ошириш жараёнида бу лой иҳалар уларнинг тўғридан тўғри  амал  қилиши  ва  уларда  такрорловчи  ёки  Ўзбекистон  Республикаси  қонунлари лойиҳаларининг нормаларига зид бў лган норматив-ҳуқуқий ҳужжатлар мавжудлигини кейинчалик  уларни  бекор  қилиш  учун  аниқлаш  нуқтаи  назаридан  баҳоланиши шартлигини  белгилаш;

– Адлия вазирлиги томонидан Ўзбекистон Республикаси қонунлари лой иҳаларининг ҳуқуқий экспертизасини амалга ошириш жараёнида бу лойиҳалар уларнинг тўғридан тўғри  амал  қилиши  ва  уларда  такрорловчи  ёки  Ўзбекистон  республикаси  қонунлари лойиҳаларининг нормаларига зид бў лган норматив-ҳуқуқий ҳужжатлар мавжудлигини кейинчалик  уларни  бекор  қилиш  учун  аниқлаш  нуқтаи  назаридан  баҳоланиши шартлигини  назарда  тутиш;

– ҳуқуқий  экспертиза  якунларига  кўра, Ўзбекистон  Республикаси  Адлия  вазирлиги томонидан  хулоса  тақдим  этилиши,  вазирликлар,  давлат  қў миталари  ва  идоралар норматив-ҳуқуқий ҳужжатларининг ҳуқуқий экспертизаси Aдлия вазирлиги, маҳаллий давлат  ҳокимияти  органлари  қарорлари  лой иҳаларининг  ҳуқуқий  экспертизаси эса,  Aдлия  вазирлигининг  ҳудудий  бў линмалари  томонидан  амалга  оширилишини мустаҳкамлаш.

Хулоса  қилиб  ай тганда,  юқоридаги  таклифларнинг  амалга  оширилиши  норма ижодкорлигининг  сифатини  оширишга,  соҳага  оид  қонунчилик  ҳужжатларининг тизимлаштирилишига, раҳбарларнинг ушбу й ў налишдаги масъулиятини кучай тиришга, ихчам  ҳуқуқий  базани  шакллантиришга  хизмат қилади.

Муллбаева Гўзал Мухтаровна,

Ҳусенов Жалолиддин Фарҳодович,

Бухоро вилоят маъмурий судининг судьялари

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ МАЖЛИСИ СЕНАТИНИНГ ҚОНУН ИЖОДКОРЛИГИ ФАОЛИЯТИДА МАҲАЛЛИЙ КЕНГАШ ДЕПУТАТЛАРИНИНГ ИШТИРОКИ

Сўнгги  йилларда  ҳокимиятнинг  халқ  сай лаган  вакиллик органи,  яъни  маҳаллий  Кенгашларнинг  мамлакатимиз  иқтисодий,  жтимоий-сиёсий  ҳаётидаги  роли  ва аҳамияти  тубдан  ў згарди.

Уларнинг фаолиятини жонлантириш, ваколатларини янада кенгай тириш, давлат ва  жамият бошқаруви ишларида, долзарб аҳамиятга эга бўлган қарор ларни қабул ыилишда иштирокини кучайтириш буйича ишлар давом эттирилмоқда. Парламент олдида ҳам ҳудудий манфаатларни инобатга олиш, маҳаллий Кенгашлар депутатлари  ва  жамоатчилик  вакилларининг  фаоллигини  янада  ошириш  бугунги куннинг  долзарб  масалаларидан  бири  бў либ  қолмоқда. Шу  боис,  Сенатнинг  қонунчилик  фаолиятида  маҳаллий  вакиллик  органлари  ва парламент  юқори  палатасининг  ҳамкорлик  механизмлари  яратилган.

Хусусан,  “Ўзбекистон  Республикаси  Олий  Мажлисининг  Сенати  тў ғрисида”ги Конституциявий  қонун,  “Ўзбекистон  Республикаси  Олий  Мажлиси  Сенатининг Регламенти тўғрисида”ги қонун ва бошқа қонунчилик ҳужжатларига кў ра Қонунчилик палатаси томонидан қабул қилинган ва Сенатга келиб тушган қонунлар унинг тегишли қўмитасида  дастлабки  тарзда  кў риб  чиқилади.

Ушбу жараёнда қонун юзасидан давлат органлари, илмий муассаса ва ташкилотлар вакилларидан  иборат  бў лган  ишчи  гуруҳи  тузилади,  мутассади  идоралардан  фикр-мулоҳазалар олинади, ҳуқуқни қў ллаш амалиёти ў рганилади, халқаро тажриба таҳлил қилинади, қонун ҳуқуқий ва лингвистик экспертизалардан ў тказилади ҳамда бошқа бир

қатор ишлар амалга оширилади.

Шу билан бирга, Сенат қў митаси умумдавлат ва ҳудудий манфаатлар мутаносиблигини таъминлаш ҳамда муҳокамаларни ташкил қилиш учун қонунни жойлардаги сенаторларга юборади.

Бу борада, табиийки савол туғилади.Нима учун Сенатда кў риб чиқилаётган қонун маҳаллий  Кенгашларга  юборилади? Қандай  сабабларга  кў ра  қонун  лойиҳа  пайтида эмас ёки Қонунчилик палатасида кў рилаётган босқичда эмас, ай нан Сенат томонидан кўрилаётган  жараёнда  юборилмоқда?

Биринчидан, Сенат ҳудудий вакиллик органи ҳисобланади. Шунинг учун Сенат муҳим аҳамиятга  эга  бў лган  қарорларни  қабул  қилишда,  албатта,  ҳудудий  манфаатларни инобатга  олиши  лозим.

Иккинчидан, қонун ижодкорлиги узоқ давом этадиган мураккаб жараён бў лганлиги сабабли қонун лой иҳаси ташаббус қилингандан бошлаб, турли ҳил босқичларни босиб ўтади.

Жумладан, қонун лой иҳаси қонунчилик ташаббуси ҳуқуқи субъектлари томонидан ишлаб  чиқилиб,  тегишли  вазирлик  ва  идоралар  билан  келишилади,  жамоатчилик муҳокамасига қў й илади, Қонунчилик палатасига киритилади, Қонунчилик палатасида қонун  лой иҳаси  учта  ў қишда  кў риб  чиқилади  ва  қабул  қилинади.

Ушбу жараёнларда қонун такомилига етказилади. Натижада Сенатга келиб тушган қонун  қонунчилик  ташаббуси  ҳуқуқи  субъекти  томонидан  ишлаб  чиқилган  қонундан кескин фарқ қилиши мумкин. Шунинг учун ҳам қонунни қабул қилишда ҳудудий манфаатларни инобатга олишни айнан Сенат томонидан  кўриб  чиқилаётган  босқичда  таъминлаш  мақсадга  мувофиқ ҳисобланади. Кўп ҳолларда Сенат қонунни маъқуллайди ёки рад этади, қонун матнини ў згартиришга ҳақли  эмас,  шундай  экан  нима  учун  у  қонунларни  муҳокама  этади  ва  экспертлардан таклифлар олади, деган фикрлар билдирилади.

Ҳақиқатдан ҳам амалдаги қонунчиликка кўра, Сенат қонунни маъқуллай ди ёки уни рад  этиш  ҳақида  қарор  қабул  қилади.  Ай нан,  қонунни  маъқуллаш  ёки  уни  рад  этиш ҳақидаги  ҳулосага  келиш  учун  ҳам  қонун  Сенатнинг  масъул  қў митаси  томонидан дастлабки  тарзда кўриб чиқилади.

Бугунги  кунга  келиб,  маҳаллий  Кенгаш  депутатларининг  жамиятдаги  роли  ва масълияти  ошди,  Кенгашлар  ишини  ташкилий  ва  техник  жиҳатдан  таъминлайдиган доимий асосда фаолият юритувчи котибиятлар ташкил этилди, шу билан бирга қонунлар сифатига  қў й иладиган  талаблар  ҳам  янада  кучайди.

Бу эса, ў з навбатида, маҳаллий Кенгаш депутатларининг қонунлар қабул қилиниши-даги иштироки ва фаоллигини таъминловчи механизмни янада такомиллаштириш за-руратини келтириб чиқаради.

Фикримизча, депутатлик корпусини қонун ижодкорлиги жараёнидаги фаоллигини таъминлаш  мақсадида  ҳар  бир  маҳаллий  Кенгаш  Сенат  томонидан  дастлабки  тарзда кўриб  чиқилаётган  қонунлар  муҳокамасида  депутатлар  фаол  иштирок  этиши масалаларини тартибга соладиган ў з низомларини ишлаб чиқиши ва тасдиқлаши лозим бўлади. Албатта  мазкур  таклиф  амалга  ошириладиган  бўлса,  бу  борада  ягона  ҳуқуқни қўллаш  амалиётини  таъминлаш  учун  Сенат  Кенгаши  томонидан  намунавий  низом тасдиқланиши  талаб  этилади. Бундан ташқари, қонун бутун ҳудуд манфаатларига тааллуқли бў лишини инобатга олиб, уни маҳаллий Кенгаш сессияларида кўриб чиқиш амалиётини жорий этиш лозим.

Мазкур жараёнга кенг жамоатчиликни жалб қилиш муҳим аҳамият касб этади. Сенатнинг  қонун  ижодкорлиги  фаолиятида  маҳаллий  Кенгаш  депутатлари иштирокининг самарадорлиги янада оширилиши қонунлар қабул қилинишида ҳудудий манфаатлар  таъминланишига  хизмат  қилади.

Муллабаева Гўзал Мухтаровна,

Ҳусенов Жалолиддин Фарходович,

Бухоро вилоят маъмурий судининг судьялари

ЛИЦЕНЗИЯ (РУХСАТНОМА) БЕРИШ ТАРТИБИНИ ОПТИМАЛЛАШТИРИШНИНГ ҲУҚУҚИЙ ЖИҲАТЛАРИ

Барча тадбиркорлар ўз фаолиятини амалга оширишда лицензия (рухсатнома) олиш  керак бў ладиган вазиятларга тушган албатта.

Лицензия ўзи нима? Бу савол нафақат тадбиркор, балки оддий одамларга ҳам қизиқ бў лса керак, деб ўйлайман.

Лицензия  тушунчаси  2000  йилдаги  “Фаолиятнинг  айрим  турларини  лицензиялаш тўғрисида”ги Қонунда очиб берилган. Қонунга кў ра лицензия — лицензияловчи орган томонидан юридик ёки жисмоний шахсга берилган, лицензия талаблари ва шартларига сўзсиз  риоя  этилгани  ҳолда  фаолиятнинг  лицензияланаётган  турини  амалга  ошириш учун рухсатнома (ҳуқуқ).

Лицензия (рухсатнома) нима учун керак?

Шундай фаолият турлари борки, улар билан шуғулланиш фуқароларнинг ҳуқуқлари ва қонуний манфаатларига, соғлиғига, жамоат хавфсизлигига зарар етказиши мумкин, шунинг  учун  бундай  фаолият  билан  шуғулланиш  учун  аввал  давлат  органларидан тегишли  лицензия  (рухсатнома)  олиниши  керак.

Соддароқ  қилиб  ай тганда,  лицензиялаш  (рухсатнома  бериш)дан  мақсад – атрофдагиларга  зарар  етишини  олдини  олиш,  лицензия  (рухсатнома)  эса  мақсадга эришишнинг  воситасидир.

Шунинг  учун  ҳам  лицензия  (рухсатнома)  олиниши  шарт  бўлган  фаолият  билан лицензия  (рухсатнома)  олмасдан  шуғулланганлик  учун  маъмурий  ва  жиноий жавобгарлик  белгиланган.

Бугунги  кунга  келиб,  лицензия  (рухсатнома)  олиш  жараёнларидаги бюрократик тўсиқларнибартараф  этиш  долзарб  масаладир. Жумладан,  Ўзбекистон  Республикаси  Президентининг  2020  йил  29  декабрдаги Олий Мажлисга Мурожаатномасида ҳам мазкур соҳани ислоҳ қилишга алоҳида эътибор қаратилиб, тадбиркорларга янада қулайлик яратиш мақсадида 105 та лицензия ва рухсатнома турлари бекор қилинишиҳамда 115 таси бўйичаэса тартиб-қоидалар соддалаштирилиши  билдирилган.

Ушбу  соҳани  соддалаштиришнинг  долзарблиги  шундаки,  мазкур  ҳужжатларни бериш  жараёни  мураккаблиги  тадбиркорларнинг  қоидани  айланиб  ўтиб  фаолият юритишга ундай ди ва натижада салбий оқибатлар (аҳолининг соғлиғи, табиатга зарар, солиқларнинг  тўланмаслиги)  ортишига  олиб  келади.  Шу  сабабли,  ушбу  лицензия  ва рухсатномаларни  олиш  жараёнларини  олувчилар  (асосан  тадбиркорлар)  учун  қулай бўлишини  таъминлаш  керак.

Албатта,  лицензия  ва  рухсатномадан  ташқари  сертификат,  аккредитация  ва экспертиза  ҳужжатлари  ҳам  бор,  уларнинг  номланиши  ва  кў риниши  турлича  бўлсада бироқ улар берилишининг якуний мақсади бир хил. Шунинг учун, уларни битта қилиб қуйида рухсатнома деб  атасак  ҳам  бўлаверади.

Назарий  жиҳатдан  булар  ҳаммаси  жуда  яхши  кў риниши  мумкин.  Бироқ,  амалдаги ҳолат  жойида  ўрганилиб,  чуқур  таҳлил  қилинганда  қатор  муаммолар  мавжудлигини кўриш  мумкин.

Бундан  ташқари,  яна  қатор-қатор  муаммоларни  санаб,  уларга  кўплаб  мисоллар келтириш  мумкин.

Хўш, бундай ҳолатларни олдини олиш, рухсатномалар бериш тизимини тубдан яхшилаш учун нима қилиш керак?

Биринчи  ўринда,  қонунчиликни  тўлиқ  қайта  кўриб  чиқиш  лозим. Бунда, лицензия,  рухсатнома,  сертификат,  аккредитация  ва  экспертиза  ҳужжатлари каби  рухсат  бериш  хусусиятига  эга  бў лган  ҳужжатларни  бериш  билан  боғлиқ муносаталарни  тартибга  солувчи  қонунчилик  ҳужжатларини  тў лиқ  хатловдан ў тказиш  лозим.

Иккинчи ўринда, бир-бирига ўхшаш ва бугунги кунда ўз аҳамиятини йўқотган рухсат бериш хусусиятига эга ҳужжатларни бекор қилган ҳолда уларни оптималлаштириш керак.

Учинчи  ўринда,  рухсат  бериш  хусусиятига  эга  ҳужжатларни  фарқини  аниқ белгилаш,  уларни  бериш  тартиб-таомиллари  ва  муддатларини  ягона  стандартга келтириш  зарур.

Тўртинчи ўринда, ушбу рухсатнома бериш жараёнларини тўлиқ автоматлаштириб, очиқлик ва шаффофликни таъминлаш шарт.

Албатта,  рухсат  бериш  хусусиятига  эга  ҳужжатларни  бериш  билан  боғлиқ муносабатларни ислоҳ қилиш бўйича яқин ўтмишда муай ян ишлар қилинди. Хусусан, 2020  йил  24  август  куни  Ўзбекистон  Республикаси  Президентининг  ПФ–6044-сон “Лицензиялаш ва рухсат бериш тартиб-таомилларини тубдан такомиллаштириш
чора-тадбирлари  тўғрисида”ги  Фармони  қабул  қилинди.

Фармон билан 70турдаги лицензия талаб этиладиган фаолият турлари ҳамда 34та рухсатномалар  бошқаларга  қў шиб  юборилди  ёки  бутунлай  бекор  қилинди.  Бундан ташқари 115турдаги  рухсатномаларни  олиш  тартиб-таомиллари  соддалаштирилди.

Эндиликда, 2000 йилдаги “Фаолиятнинг ай рим турларини лицензиялаш тў ғрисида”ги ҳамда  2012  й илдаги  “Тадбиркорлик  фаолияти  соҳасидаги  рухсат  бериш  тартиб-таомиллари тўғрисида”ги Қонунларни, шунингдек 50 дан ортиқ Ҳукумат қарорларини бирлаштириб тизимлаштириш, ягона стандартларга келтириб тўғридан-тўғри ишловчи яхлит Қонун ва ягона низом ишлаб чиқиш мақсадга мувофиқ бўлади.

Айнан  ушбу  норматив-ҳуқуқий  ҳужжатларнинг  қабул  қилиниши  рухсатномалар бериш тартиб-таомилларини оптималлаштиришнинг ҳуқуқий пойдевори бўлиб хизмат қилади.

Муллабаева Гўзал Мухтароана, Бухоро вилоят маъмурий судининг судьяси

Ўзбекистон Республикаси Олий суди ташкил топганининг 100 йиллигига

АДОЛАТНИ ДАСТУР ва БОШ МЕЗОН БИЛИБ

“КУЧ АДОЛАТДАДИР”.

Миллатимизнинг фахру ифтихори, буюк аждодимиз Соҳибқирон Амир Темурнинг ушбу битиги замирида бир олам маъно-мазмун мужассам.

Бинобарин, адолат ҳар бир халқ ва миллат учун, ҳар бир инсон учун сув ва ҳаво янглиғ зарур бўлган ҳаётий эҳтиёж. Шунинг учун ҳам инсон борки, ҳамиша, ҳар қачон адолат, ҳақиқатга интилиб яшаган.

У барқарор жамият равнақ топиб, гуллаб-яшнаб бораверган.

Зотан, адолат замирида инсониятнинг барча эзгу орзу-истаклари, улуғвор ниятлари мужассам.

Бахтли ҳаёт, фаровонлик, ҳуқуқ ва эркинликлар ифодасини усиз тасаввур қилиб бўлмайди.

Жамиятда адолат барқарорлигини таъминловчи тизим эса шаксиз-шубҳасиз, суд тизимидир.

Судга бўлган ишонч, унинг чинакамига “Адолат қўрғони” сифатида эътироф қозониши жамиятда адолат барқарорлиги, инсон ҳуқуқ ва эркинликлари устуворлиги, манфаатлари муҳофазаси таъминланишига хизмат қилади.

Президентимиз бу жиҳатдан минг бора ҳақ: “Судьянинг онгида – адолат, тилида – ҳақиқат, дилида – поклик ҳукмрон бўлиши керак”.

Ўзбекистон Республикаси Олий суди ташкил топганига 100 йил тўлмоқда. Юз йиллик довон арафасида юқоридаги қайдлар шууримиздан ўтар экан, қутлуғ сана муносабати билан тарихга назар ташлашни жоиз билдик.

Зотан, адабиётимиз дарғаси, ўзбек миллий романчилиги асосчиси Абдулла Қодирий таъкиди билан айтганда: “Мозийга қайтиб иш кўрмоқ хайрлидир”.

Хусусан, буюк Соҳибқирон Амир Темур даври мисолида сўз юритадиган бўлсак, суд-ҳуқуқ тизимига оид вазифалар ихтисослашган бўлиб, уларнинг ичида қозилик мансаби энг нуфузли ва масъулиятли бўлган. Қозилар давлатнинг суд, ҳуқуқ-тартибот ишларини мувофиқлаштиришда муҳим роль ўйнаган. Улар ижтимоий адолат тамойилларини амалга ошириш, давлат ва ҳуқуқ, давлат ва фуқаро, фуқаро билан жамият ҳамда фуқаролар ўртасидаги муносабатларни мувофиқлаштириб турган. Улар наинки ҳуқуқ-тартибот, балки ҳуқуқий маданиятни оширишда ҳам муҳим ўрин тутган.

Қозилар қонунийлик, қонун олдида барчанинг тенглиги, адолат, қонунларга сўзсиз амал қилиш каби тамойилларга асосланган. Улардан адолатли ва қонуний ҳукм-қарор чиқариш талаб этилган. Агар томонлардан бири қозининг чиқарган қарори ёки ҳукмидан норози бўлса, унинг устида турган қозиларга, қозикалонга, ҳатто давлат бошлиғига шикоят қилишга ҳақли бўлган.

Бутун мамлакат бўйича қозилар фаолиятини назорат қилиш қозикалонга юклатилган.

Ушбу тарихий қайдларни келтиришимиз бежиз эмас.

Бинобарин, “Темур тузуклари” ҳамда Соҳибқирон даври суд тизими тарихан адолат барқарорлиги нуқтаи назаридан юксак эътирофга сазоворлиги билан ажралиб туради.

Қозилик нуфузли вазифа ҳамда юксак мартаба саналишининг боиси ҳам шундаки, у чиқарган қарор ва ҳукм инсон тақдири, ҳаёти, манфаати, ҳуқуқи ва эркинлиги билан боғлиқ бўлган.

Инсоният тамаддуни ва тарихий тараққиёт билан боғлиқ эврилишлар даврида ана шу масъулият ва бурчни бош мезон билиб фаолият юритган қозилар оз эмас. Адолатни маёқ ва дастур санаб, уни суянч ва таянч билиб иш олиб борган қозилардан бири Бухорои шарифлик қози Бақохўжадир.

Қози Бақохўжа XIX аср охири XX бошларида яшаб ўтган. У қози сифатида ҳамиша адолат тарафида туриб, элу юрт ҳақида қайғурган, одамларнинг турмуши енгиллашиши ва уларнинг қийинчилик ва машаққатлардан ҳалос бўлишларига борки илму салоҳияти, куч-қувватини бағишлаб, жидду жаҳд қилган. Хусусан, тарихий манбаларда келтирилишича, Қози Мулло Бақохўжа судур Қоракўл қозиси бўлган даврларда Қоракўл аҳлининг сув билан боғлиқ муаммолари ва омманинг қашшоқлашуви ҳақида Бухоро амирига ва унинг амалдорларига иложи борича тўлиқ ва холис етказишга, шу орқали халқнинг аҳволини енгиллатишга ҳаракат қилган. Унинг 1895 йилда Мирбий девонбеги номига юборган номаси сақланиб қолган. Ҳужжатда шундай дейилади: “… тайинланганимдан ва Қоракўл вилоятига келганимдан кейин шуни аниқладимки, ускуна пули йиғилмаган, бу солиқни йиғишга қарор қилдим. Аммо аҳоли сувсизликдан азият чекмоқда. Барча боғлар қуриган, бу ерда ускуна йўқ. Ҳамма нарса вайрон бўлган, гўё бу ерда ҳеч нарса бўлмагандек. Бир илож қилиб, 1860 танга миқдорида Сизнинг улушингизни йиғдим. Тўпланган солиқни ўз ишончли одамим орқали Сизга етказиш учун жўнатаман. Олганлигингиз ҳақида санад (тилхат) беришингизни сўрайман”.

Мураккаб давр, оғир вазиятда қийинчиликларни енгиб ишлаш, халқ, ҳақиқат ва адолат тарафида туриш осон бўлмаган.

Аммо қалб амри билан виждонга бўйсуниб, қатъият, сабот ва матонат, иродага таяниб, адолатни дастур билган ва бу йўлдан қайтмаган халқпарварлар барча даврларда бўлган.

Шунинг учун ҳам адолат пешвоси сифатида бутун мамлакатга маълум ва машҳур бўлган қози Бақохўжанинг номи тарихда, айниқса, Бухоро тарихида ўчмас из қолдирган.      

У инсон қадри, ҳуқуқ ва эркинликлари, манфаатларини кўзлаб,  одилона фаолият олиб бориш баробарида одамлар ҳақида қайғуриб, омманинг яхши ҳаёт кечириши учун саъй-ҳаракат қилиш билангина кифояланмаган.  Маърифат тарафдори сифатида кишиларнинг, айниқса, келгуси авлоднинг билим олиши, илм ўрганишини ҳам истаган. Бунинг учун борки илму салоҳиятини бахшида этган.

Яна манбалардан далил келтирадиган бўлсак, “Қози Бақохўжа фатволардан бирини тасдиқлашдан олдин янги мактабдаги таълим тартибларини ўрганишга қарор қилади ва мирзо Абдувоҳиддан дарсликлар ҳамда мактаб ўқувчиларидан бир-иккитасини имтиҳон қилиши учун олиб келишини сўрайди. Қозикалон мактабда ўқитиладиган дарсликларни кўздан кечириб, улар шариатга хилоф равишда ёзилмагани; ўқиш, ҳисоб ва ёзувдан болаларни имтиҳон қилганида улар бурро жавоб берганини; амирликдаги барча мактаблар фаолиятини шу тартибга йўлга қўйиш кераклигини таъкидлаб, мактабни қўллаб-қувватлайди”.

Қози Бақохўжа фаолиятидан мисол келтирганларимиз асосида айтмоқчи бўлганимиз тарихда ҳам адолат билан иш кўришни қалб амри билган қозилар кўп бўлган.

Ҳар қандай соҳа ҳам тамаддун ва тараққиёт одимларига ҳамоҳанг юксалиш, ривожланиш даврини босиб ўтганидек аср билан юзлашиб, юз йиллик довон арафасида турган мамлакатимиз суд тизими турли даврларда шунга муносиб даврни босиб ўтган.

Айниқса, мустақиллик йиллари, сўнгги 6 – 7 йиллик тарихий тараққиёт даврида демократик ўзгаришларга ҳамоҳанг мамлакатимиз суд тизимида беқиёс ўзгаришлар, улкан янгиланишлар юз берди. Адолатни ҳар нарсадан устун билиш демократиянинг бош мезони эканлигидан келиб чиқиб, барча соҳаларда бўлганидек, суд-ҳуқуқ тизимидаги ислоҳотлар бошида ҳам шахсан Давлатимиз раҳбари ташаббускор бўлиб тургани тизимни бутунлай янги босқичга олиб чиқди.

Хусусан, соҳага қаратилаётган эътибор ва амалга оширилаётган ислоҳотлар самарасида мамлакатимиз суд тизимида холислик, адолат, шаффофлик бош мезонга айланиб бормоқда. Бунинг ифодасини “инсон қадри учун” тамойили асосидаги янги даврга хос одимларда, соҳадаги улкан янгиланишларнинг амалий рўёбида, шунинг натижасида суд тизими чинакам “Адолат қўрғони”га айланиб, халқимизнинг унга бўлган ишончи ортиб, мустаҳкамланиб бораётганида кўриш мумкин.

Буюк аждодларнинг муносиб давомчиси сифатида, қолаверса соҳага қаратилаётган юксак эътибордан руҳланиб, элу юрт, халқимиз ва Президент ишончига монанд адолатни дастур ва бош мезон билиб фаолият олиб бориш биз суд тизими вакиллари учун юксак шараф, улкан масъулият, муқаддас ва  олий бурчдир.   

Б.Садуллаев, Г.Муллабаева Бухоро вилоят маъмурий суди судьялари

МЕҲНАТ ШАРТНОМАСИНИ БЕКОР ҚИЛИШ ТЎҒРИСИДАГИ МЕҲНАТ НИЗОЛАРИ НАЗАРИЙ ВА АМАЛИЙ ЖИҲАТЛАР

Ҳуқуқий муносабатларда субъектларининг ҳуқуқий тенглиги давлатнинг ривожланиш даражасини  тавсифлаб  берадиган  асосий  омиллардан  биридир.  Тенглик  тамойили Ўзбекистон  Республикаси  Конституциясининг  18-моддасида  мустаҳкамланган.

Ўзбекистон  Республикасида  барча  фуқаролар  бир  хил  ҳуқуқ  ва  эркинликларга  эга  бўлиб, жинси, ирқи, миллати, тили, дини, ижтимоий келиб чиқиши, эътиқоди, шахси ва ижтимоий  мавқеидан  қатъи  назар,  қонун  олдида  тенгдирлар.

Ўзбекистон  Республикаси  Меҳнат  кодексининг  16-моддасида  Ўзбекистон Республикаси  Конституциясида  белгилаб  қў й илган  ҳар  бир  шахснинг  меҳнат  қилиш, эркин  иш  танлаш,  ҳаққоний  меҳнат  шартлари  аосида  ишлаш  ва  қонунда  белгиланган тартибда ишсизликдан ҳимояланиш ҳуқуқлари ў з аксини топган. Шу асосга кў ра ҳар бир ходимнинг  асосий  меҳнат  ҳуқуқлари  кафолатланган.

Мамлакатимиз  ривожланишининг  замонавий  тенденциялари  меҳнат  соҳасида юзага келаётган муносабатларга янгидан янги, халқаро ҳуқуқ нормаларига жавоб бера оладиган  талаблар  қўймоқда.

Фуқароларнинг меҳнат ҳуқуқлари амалга ошириш чоғида қонуний ликни таъминлаш, қонунбузарлик ҳолатларига барҳам бериш, бунда ай бдор бўлган корхоналар, уларнинг мансабдор  шахслари  жавобгарлигини  таъминлаш  давлат  сиёсатининг  муҳим йуналишларидан  бири  ҳисобланади.  Миллий  қонунчилигимиз  меҳнат  муносабатлари билан  боғлиқ  низоларни  тез  ва  адолатли  ҳал  этишнинг  ҳуқуқий  воситаларини, ташкилий чора-тадбирларини ў зида акс эттиради. Ушбу восита ҳамда чора-тадбирлар меҳнат  шартномасини  бекор  қилиш  билан  боғлиқ  меҳнат  низолари  ҳал  этишда  ҳам қўлланилади.

Иш  берувчилар  ва  ходимлар  ў ртасидаги  меҳнат  муносабатларини  амалга  ошириш жараёнида  келишмовчиликлар  келиб  чиқиши  мумкин.  Бундай  келишмовчиликлар ишчи ва хизматчилар ў ртасидаги низолар» – деб таърифлаган. Ўз навбатида, С.Жаров меҳнат низоларини “иш берувчи ў ртасидаги низолар, бир томондан, ходимлар, бошқа томондан,  ёлланма  меҳнатдан  фой даланиш  асосида  келиб  чиқадиган  низолар”  –  деб тушунтирган.

Бизнинг  фикримизча,  меҳнат  низолари,  бу  иш  берувчи  ва  ходим  ў ртасида  меҳнат тўғрисидаги қонунлар ва бошқа норматив ҳужжатларни, меҳнат шартномасида назарда тутилган меҳнат шартларини қўллаш юзасидан келиб чиққан келишмовчиликлардир.

Ўзбекистон  Республикаси  Меҳнат  кодексининг  97-100  ҳамда  105-106-моддалари меҳнат  шартномасини  бекор  қилиш  асосларини  ў зида  акс  эттирган  бўлиб,  кўрсатиб ўтилган нормаларда белгилаб қў й илмаган важларни асос қилиб ходим билан тузилган меҳнат  шартномасини  бекор қилишга йўл қўйилмайди.

Ўзбекистон  Республикасининг  Меҳнат  кодекси  1996  й ил  1  апрелдан  буён  амалда ҳамда шу давр мобай нида бир қатор ў згартиришлар киритилган. Ҳозирги даврда меҳнат муносабатлари  соҳасида  халқаро  тажрибаларни  янада  кенг  қамровда  ў рганиш  бўйича тадқиқотлар  олиб   борилаётганлигининг  боиси  ҳам  амалдаги  Меҳнат  кодексимизни замон талабларига мос келадиган нормалар билан бой итишни ў з олдига мақсад қилиб қўйган деб айтаоламиз.

Ходимнинг  пенсия  ёшига  тўлганлиги,  қонун  ҳужжатларига  мувофиқ  ёшга  доир давлат  пенсиясини  олиш  ҳуқуқи  мавжуд  бўлганда  меҳнат  шартномасини  бекор қилишни  муддатли  меҳнат  шартномасига  татбиқ  этилмаса  мақсадга  мувофиқ бўлади  деб  ҳисоблай миз.  Маълумки,  муддатли  меҳнат  шартномаси  муддатидан олдин  ҳам  бекор  қилиниши  мумкин.  Лекин  муҳокама  қилаётган  ҳолатимизни истисно тариқасида киритиш яхши натижалар келтириши мумкин. Муддатли меҳнат шартномаси  тузилаётган  пай тда  иш  берувчи  ходимнинг  пенсия  ёшига  яқинлашиб қолган ёки қолмаганлигидан келиб чиқиб муддат белгилашига эришишимиз мумкин бўлади.  Яьни  ушбу  ҳолатда  ўз-ў зидан  иш  берувчи  ҳамда  ходим  ў ртасида  келишув юзага  келади.

Ходим ҳарбий ёки муқобил хизматга чақирилган тақдирда иш берувчилар томонидан ушбу ҳолатларни сафарбарлик резервига чақирув билан фарқлай олмаслик ҳолатлари ҳам учрай ди. Меҳнат кодексида ҳар бирини кў рсатиб ў тишни ў ринли деб ҳисоблаймиз.

Меҳнат  низоларини  кў риб  чиқишга  ваколатли  органлар  масаласига  тў хталиб ў тишни лозим деб топдик. Меҳнат низоларини кў риб чиқувчи органлар сифатида амалдаги Меҳнат кодексининг
260-моддасига асосан меҳнат низолари комиссияси ҳамда туман (шаҳар) судлари белгиланган. Ҳозирда бир қатор ҳуқуқшуносларимиз каби  биз  ҳам  хорижий  мамлакатларда  ў зининг  самарасини  бериб  келаётган медиация  институтининг  мамлакатимиз  қонунчилигига  киритишни  қўллаб-қувватлай миз.  Бугунги  кунда  Ўзбекисон  Республикаси  меҳнат  кодексида  меҳнат низоларини  бошқа  муқобил  воситалар  билан  ҳал  қилиш  тартибини  тартибга солувчи  нормалар  мавжуд  емас.  Бундан  келиб  чиқадики,  ходимнинг  бузилган ҳуқуқларини самарали тиклаш учун меҳнат қонунчилигида якка тартибдаги меҳнат низоларини ҳал этишнинг муқобил й ўллари назарда тутилиши лозим. Мисол учун, меҳнат кодексига меҳнат низоларини бошқа муқобил воситалар билан ҳал қилиш тартибини киритиш, меҳнат процессуал кодексини қабул қилиш каби таклифларни келтиришимиз  мумкин.

Муллабаева Гўзал Мухтаровна, Бухоро вилоят маъмурий судининг судьяси

DAVLAT BOSHQARUVIDA QONUNIYLIKNI TA’MINLASH

Har bir davlat o‘z istiqlol va taraqqiyot yo‘lini tanlar ekan, xalq farovonligini ta’minlashga xizmat qiladigan eng muhim maqsad va vazifalarini o‘zining Konstitutsiyasi – Asosiy qonunida mustahkamlab oladi. Binobarin, o‘z xalqining xohish-irodasi, dili va tilidagi ezgu niyatlariga hamohang Konstitutsiyaga ega bo‘lgan mamlakat o‘zi belgilagan yuksak marralardan hech qachon og‘ishmasdan, doimo oldinga qarab boradi.
Bugungi zamonaviy davlat boshqaruvida qonuniylikni taminlash muhim masalalardan biri bo‘lib qolmoqda. Mamlakatimiz Konstitutsiyasining 15-moddasiga muvofiq “O‘zbekiston Respublikasida O‘zbekiston Respublikasi Konstitutsiya va qonunlarining ustunligi so‘zsiz tan olinadi” deb belgilangan. So‘ngi yillarda O‘zbekiston Respublikasi Konstitutsiyasi va qonunlari asosida davlat faoliyatini amalga oshiruvchi organlar tuzumasi, ularning huquqiy holati, o‘zaro munosabatlari qayta ko‘rib chiqilib, zamon talablari darajasida tashkil etilmoqda. Jamiyat rivojlanishi bilan turli xildagi yangi ijtimoiy munosabatlar vujudga kelib, ularni huquqiy tartibga solish muommosi paydo bo‘ladi. Bu muommlarni yechimini topishda qonuniylik prinsipiga tayanishimiz kerak bo‘ladi. Davlat boshqaruvining asosiy prinsiplaridan biri ham qonuniylikdir. Qonuniylik tushunchasi haqida ko‘plab olimlar turlicha fiklar bildirishgan. Masalan D.N.Baxraxning fikriga ko‘ra qonuniylik mazmunini aniqlashda birinchi navbatda qonunlarning sifatiga etibor qaratish ya’ni uning ijtimoiy munosabatlarga, huquqqa mos kelishini aniqlash kerak. Qonunlar ijtimoiy munosabatlarni tartibga soluvchi o‘ziga xos vosita sifatida, jamiyatda mavjud bo‘lgan iqtisodiy darajaga, tashkilotchilik, madaniyat va axloqiy qoidalarga mos bo‘lishi kerak. Qonuniylik davlat huquqining jamiyat va fuqarolar manfaati yo‘lida legalizatsiyalash vositasi bo‘lishi kerak.
Qonuniylik – bu yuqori sifatli huquqiy normalarning yetarlicha mavjud bo‘lishi va barcha huquq subyektlari tomonidan unga qat’iy rioya etilishidir.
Demak qonuniylik – bu qonunlar va ularga muvofiq chiqarilgan huquqiy hujjatlarga barcha davlat organlari, mansabdor va boshqa shaxslarning ogʻishmay amal qilishiga aytiladi.
Qonuniylik demokratiya va huquqiy davlat elementlaridan biri hisoblanadi.
Y.M.Kozlov davlat boshqaruvida qonuniylikning quyidagi asosiy xususiyatlarini ko‘rsatib o‘tadi: Birinchidan, barcha uchun qonunlarning majburiyligi. Aynan unda qonun talablarining ustunligi, uning oliy yuridik kuchini ko‘rish mumkin. Hech kimga qonunni chetlab o‘tishga yoki qonundan o‘zini ustun qo‘yishga yo‘l qo‘yilmaydi;

Ikkinchidan, qonuniylikning yagonaligi bu mamlakat hududida qonun va qonunga asoslangan hujjatlar bir xilda tushunilishi va qoʻllanilishini tushunishimiz mumkin; Uchinchidan, qonuniylik va maqsadga muvofiqlikning mos kelishi. Qonunning o‘zi maqsadga muvofiqlikni namoyon bo‘lishining yuqori darajasidir; To‘rtinchidan, qonuniylik va aholi huquqiy madaniyatining chambarchas bog‘liqligi; Beshinchidan, har qanday qaror qabul qilinganda, qonuniylik va adolat birinchi o‘rinda turishi lozim; Oltinchidan, davlat boshqaruvida qonuniylikni buzganlik uchun javobgarlik muqarrar belgilanganida, ta’minlanishi mumkin.
Qonun va qonunosti hujjatlarga toʻla rioya etishni taʼminlovchi vosita va sharoitlar qonuniylikning kafolatlari hisoblanadi. Bunday kafolatlarning ijtimoiy-iqtisodiy, siyosiy, tashkiliy, mafkuraviy, maxsus yuridik jihatlari bor. Jamiyatning iqtisodiy riuvojlanish darajasi, turli shakldagi mulkchilik. jamiyatdagi iqtisodiy erkinliklar qonuniylikning ijtimoiy-iqtisodiy kafolati boʻladi. Siyosiy hurfikrlilik, koʻppartiyaviylik, davlat tuzumining demokratik tamoyillarga mosligi qonuniylikning siyosiy kafolatini belgilaydi. Qonun va qonunga asoslangan hujjatlarni tatbiq etish va ularning nazoratini taʼminlovchi samarali mexanizmning mavjudligi qonuniylikning tashkiliy kafolatidan darak beradi.
Aholining huquqiy ongi darajasi, axloqiy tarbiyasi qonuniylikka mafkuraviy kafolat beradi.
Qonuniylikning taʼminlanishi uchun amaldagi qonunchilikda mavjud usul va vositalar maxsus yuridik kafolat vazifasini bajaradi.
Davlat boshqaruvida qonuniylikni ta’minlashda davlat boshqaruvi organlari tomonidan qo‘llaniladigan bir necha usullar mavjud bo‘lib, ular davlat boshqaruv organlarining kontrol va nazorat faoliyati hamda fuqarolarning murojatlari orqali amalga oshiriladi.
Shu jumladan bu borada mamlakatimizda qonuniylikni taminlashda davlat boshqaruv organlari huquqiy asoslarini yaratish va yaratilganlarini qayta ko‘rib chiqish masalasi qo‘yilmoqda. Davlat boshqaruvida qonuniylikni taminlashda Prezidentlik instituti ham muhim rol o‘ynaydi. O‘zbekiston Respublikasi Konstitutsiyasining 93-moddasiga muvofiq O‘zbekiston Respublikasi Prezidenti fuqarolarning huquqlariga va erkinliklariga, O‘zbekiston Respublikasi Konstitutsiya va qonunlariga rioya etilishining kafilidir deb belgilab qo‘yilgan.
Bu borada Prezident virtual qabulxonasi tashkil etildi. Prezident Xalq qabulxonalari davlat organlari bilan aholi o‘rtasida ochiq muloqotni yo‘lga qo‘yish, dolzarb muammolarni aniqlash, davlat organlari va boshqa tashkilotlar tomonidan murojaatlarning ko‘rib chiqilishini ta’minlashda o‘ziga xos samarali mexanizmga aylandi. Bugungi kunga kelib Prezident virtual qabulxonasiga 4 million 988 960 ta murojat kelib tushgan va shulardan 4 million 882 125 tasi ko‘rib chiqilgan.
So‘ngi yillarda davlat boshqaruvida qonuniylikni ta’minlashda huquqni muhofaza qiluvchi organlar tizimi qayta ko‘rib chiqildi. Bu borada sud tizimini isloh qilinilayotganligini alohida takidlab o‘tishimiz darkor. O‘zbekiston Respublikasi Prezidentining 2020 yil 24 iyuldagi “Sudlar faoliyatini yanada takomillashtirish va odil sudlov samaradorligini oshirishga doir qo‘shimcha chora-tadbirlar to‘g‘risida”gi PF-6034 sonli farmoni sud tizimini yangi bosqichga olib chiqdi. Bunda sud tizimi qayta takomillashtirilib vazifalar aniq taqsimlanib, sud mustaqilligi ta’minlandi.
Bu islohotlar inson huquqlari va qonuniy manfaatlarini himoya qilishda va davlat boshqaruvida qonuniylikni taminlanishida muhim qadam bo‘ldi.

Ixtiyor Xolov, Buxoro tumanlararo ma’muriy sudi sudyasi.

VOYAGA YETMAGANLAR HUQUQBUZARLIGINING SABAB VA OMILLARI: OILA VA OILAVIY MUNOSABATLAR MISOLIDA

Voyaga yetmagan shaxsda huquqbuzarlik xulqi shakllanishida hamda jinoyatchilikka qo‘l urishida bir qancha omillar mavjud. Huquqshunos olimlarning tadqiqotlariga ko‘ra, o‘smirlar jinoyatchiligiga 200 ga yaqin omillar ta’sir qiladi . Ayniqsa, bu o‘rinda oilaning, ota-onaning roli muhim ahamiyatga ega. Bugungi kunda mamlakatimiz aholisining 40 foizini voyaga yetmaganlar tashkil etishini hisobga olsak, bu jarayonda ota-ona, mahalla tizimi, ta’lim muassasalari, umuman, keng jamoatchilik, barchamizning zimmamizda ulkan mas’uliyat yuklaydi. Vazirlar Mahkamasi huzuridagi “Oila” ilmiy-amaliy tadqiqot markazi tomonidan mamlakatimizning turli hududlarida o‘tkazilayotgan tadqiqotlardan ma’lum bo‘lishicha, voyaga yetmaganlar o‘rtasida jinoyatchilik hamda huquqbuzarliklar sodir qilinishining asosiy sabablaridan biri oiladagi nosog‘lom muhit ekanligi fikrimizni to‘la qo‘llab-quvvatlaydi.
Statistik ma’lumotlarga ko‘ra, huquqbuzarlik sodir qilgan yoshlarning 62,2 foizi bo‘sh vaqtlarini ko‘chada, bemaqsad va nazoratsiz o‘tkazar ekan. Voyaga yetmaganlar hamda yoshlar huquqbuzarliklarining oldini olishda ota-onalarning ishtiroki tahlil etilganda, ularning 42,8 foizi farzandlari tarbiyasiga e’tiborsiz ekani, 48,7 foizi bolalarini yetarli darajada tarbiyalay olmasliklari aniqlangan.
Voyaga yetmagan shaxsning huquqbuzarlik sodir etishida oilaning o‘rni quyidagilarda ko‘rinadi: bolaning ota-ona tomonidan qanchalik nazorat qilinishi, ota-onaning bolaga qo‘llaydigan tarbiyaviy usullari, ota va ona o‘rtasidagi nizo va janjallar shuningdek, ajrashishlar, ota-onaning yoki oila a’zolarining jinoyat sodir etishi yoki etgani, ota-ona va bola o‘rtasidagi aloqalarning qanchalik mustahkamligi kabi. Konstitutsiyamizning 64-moddasida ota- onalar o‘z farzandlarini voyaga yetgunlariga qadar boqish va tarbiyalashga majburdirlar, deb ta’kidlanadi. Shuningdek, Oila kodeksining 100-moddasi 1-qismida“Ota-ona voyaga yetgan mehnatga layoqatsiz, yordamga muhtoj bolalarga ta’minot berishi shartdir” deb belgilangan. Jinoyat kodeksining 122-moddasida esa, voyaga yetmagan yoki mehnatga layoqatsiz shaxslarni moddiy ta’minlashdan bo‘yin tovlash jinoyat sifatida keltirilgan.
Aytish kerakki, ota-onaning farzandga bo‘lgan munosabati, voyaga yetmagan shaxsning

qay darajada huquqbuzarlikka qo‘l urishi yoki urmaslik masalasini bashorat qilishda birlamchi asos hisoblanadi. Tahlillar shuni ko‘rsatadiki, respublikamizda jinoyat va huquqbuzarlikka qo‘l urayotgan bolalar, asosan, notinch, nizoli, nosog‘lom oilalarda voyaga yetayotganini ko‘rsatmoqda. Oiladagi bunday muhitga moslashgan yoki moddiy ta’minotga muhtoj bola boshqalar bilan ko‘p janjallashishi, natijada o‘g‘rilik, bezorilik kabi jinoyatlarga qo‘l urish holatlari uchramoqda.
Mutaxassislar ota-onaning bolani tarbiyalash jarayonida unga nisbatan axloqiy va boshqa munosabatlarga ko‘ra, to‘rt kategoriyaga bo‘lishni taklif etishadi. Jumladan, -tarbiya berish bilan birgalikda, bolani doim qo‘llab-quvvatlaydigan, bolaga nisbatan iliq munosabatda bo‘ladigan, bolaga o‘rnak bo‘ladigan xulq-atvorga ega, bola oldida obro‘ga ega ota-onalik; -bolaga nisbatan iliq va muloyim munosabatda bo‘ladigan va unga nisbatan hurmat shakllantirgan, lekin tarbiya va nazoratda kamchiliklarborligi bilan xarakterlanadigan ota- onalik; -qattiq tartib-intizomga tayangan, ba’zida og‘ir xulq-atvor va o‘ziga xos murakkabliklarga asoslangan tarbiya bilan xarakterlanadigan ota-onalik; -bolaga tartib va intizom jihatidan nazoratga olmaydigan. Talabchanlik va javobgarlikni bo‘yniga olmaydigan beparvo ota-onalik.
Laura. A. Berkning tadqiqotlariga ko‘ra, bolaga o‘rnak bo‘ladigan xulq-atvorga ega, uning oldida “obro‘”ga ega ota-onaning tarbiyaviy yondashuv uslubi bola uchun eng samaralisi bo‘lishi mumkin. Aksincha, psixolog Diana Baumrindning fikricha, qattiq tartib-intizomga asoslangan, avtoritar xarakterdagi tarbiyaviy muhit bola ulg‘ayish davrida muhim, chunki bola bu davrda shakllantirgan xulq-atvor butun umr saqlanib qoladi. Haqiqatdan ham ushbu fikr asosli, chunki endi ul’g‘ayib kelayotgan bola ko‘proq taqlid asosida o‘rganishga, olamni shu asnoda anglashga moyil bo‘ladi. Ushbu davrda bola qanchalik to‘g‘ri tarbiyalansa, nazorat ostida bo‘lsa, uning kelajakda huquqbuzarlikka qo‘l urish ehtimoli kamroq bo‘ladi.
Bola va ota-ona o‘rtasidagi munosabat qanchalik to‘g‘ri yo‘lga qo‘yilganligi masalasi juda muhim hisoblanadi. Nazoratning qancha pastligi bolaning ota-onasi bilan munosabatlarining yomon ahvolda ekanligidan dalolat beradi. Bu kabi bolalar o‘zining xatti-harakatlarini ota-onasi bilan deyarli muhokama qilishmaydi.
Ayrim tadqiqotlarga ko‘ra, o‘smirning o‘ziga yaqin, yaxshi aloqada bo‘lgan jinoyatchi aka yoki opasi bo‘lishi uning huquqbuzarlikka moyilligini oshirishi mumkin. Amaliyotda huquqbuzar uka yoki singilning akasi yoki opasining jinoyatchi bo‘lib shakllanishida ta’sir qilish holatlari kam holatlarda uchraydi. Aksincha, aka yoki opaning jinoyatchi bo‘lishi uka yoki singilning jinoyatchi bo‘lib yetishishida muhim rol o‘ynaydi. Shuningdek, ushbu holatda aka-uka va opa- singillar o‘rtasidagi aloqalarning qay darajada o‘rnatilganligiga bog‘liq. Masalan, aka jinoyatchi bo‘lsada, lekin uka bilan adovatda ruhida bo‘lsa, uning ukasining xulq-atvoriga ta’siri bo‘lmasligi ehtimoli yuqori bo‘lishi mumkin.
Bolani huquqbuzarlikka sodir etishida oiladagi munosabatlarning qanchalik muhim ekanligi muhim ekan, oilaviy ajrashishlarning bu o‘rindagi ahamiyatiga to‘xtalib o‘tish lozim.
Ba’zan bu jarayonga shu darajada e’tiborsiz munosabatda bo‘lamizki, atrofimizda hatto turmush qurmay turib ajrashish haqida reja qilayotgan yoshlarni, eng achinarlisi, huddi shunday ota-onalarni uchratishimiz mumkin bo‘lib qolgan. Yurtimizda 2020-yilda 28233 ta oila ajrashganligini hisobga olsak, bu naqadar jiddiy muammo ekanligini tushunishimiz mumkin. Ajrashishlarning sababi sifatida iqtisodiy qiyinchiliklar, zo‘ravonlik va tazyiqlar, oilaviy hayotga tayyor emasligi kabi holatlar keltirilgan. Shuningdek, O‘zbekistonda 2019-yilning o‘zida 16-17 yoshda turmush qurgan ayollar soni 3001 tani tashkil qilgan.
Ularning ushbu yoshda turmushga ijtimoiy, hamda psixologik, fiziologik jihatdan tayyor emasligi oilada vujudga keladigan muammolarni hal etishga qodir emasliklarini ko‘rsatadi.
Ko‘p holatlarda ajrimlar yosh oilalar bilan sodir bo‘layotganligi, bolaning ko‘p holatlarda ona bilan yo‘lg‘iz qolishi, onaning farzand tarbiyasidagi vazifasini karrasiga qiyinlashishiga olib kelmoqda.
Steinbergning “O‘smirlik” nomli asarida qayd etilishicha yolg‘iz ota yoki ona bilan yashaydigan bolalar, ota-ona bilan birgalikda yashaydigan bolalarga qaraganda qashshoq yashashga va ko‘p holatlarda ularning huquqbuzarlik sodir etish xavfi yuqoriroq bo‘lishi ko‘rsatiladi. Biroq, Graham va Bovling tadqiqotlarida keltirilishicha, yolg‘iz ona yoki ota bilan birgalikda yashaydigan bola o‘rtasida oilaviy munosabatlar yaxshi o‘rnatiladi. Bunda ota-ona va bola emas, ona-bola yoki ota-bola o‘ziga xos sxemasi shakllanadi. Shuningdek, bolaning xatti-harakatlarini nazorat qilish yaxshi yo‘lga qo‘yiladi hamda uning huquqbuzarlikka moyilligi juda past darajada bo‘ladi. Yuqoridagi ikki fikr ham ma’lum ilmiy va amaliy o‘rganishlarga asoslangan, huquqbuzarlik hamda jinoyatchilik bugungi kunda ko‘proq ijtimoiy hodisa sifatida gavdalanayotganligini hisobga olsak, bolani tog‘ri tarbiyalash bilan birgalikda uning barkamol bo‘lishi uchun ijtimoiy ta’minlanganligi juda muhim. Ota-ona bilan birgalikda yashaydigan bolaning ijtimoiy-iqtisodiy, ma’naviy jihatdan ta’minlanganligi boshqalarga nisbatan yaxshi holatda bo‘ladi. Shuningdek, qachonki o‘smirlar nazoratsiz qoldirilsa, ularning g‘ayriijtimoiy xulq-atvorga ega o‘smirlar guruhi ta’siriga tushib qolish xavfi ortadi.
Ko‘rinib turibdiki, ajrashish bu shunchaki, birgalikda yashayotgan ikki insonning alohida- alohida yashashigina emas, balki hayotga endi kirib kelayotgan bolaning taqdirini keskin o‘zgartirib yuboradigan salbiy ijtimoiy hodisa desak, mubolag‘a bo‘lmaydi. Ajrashishlardan so‘ng, bolalarning ijtimoiy, ruhiy ahvoli qanchalik o‘rganilayapti? qanchalik huquqiy taminlangan? degan kabi masalalar hali hamon dolzarb. Birgina otaning farzandiga aliment pulini to‘lashdan qochayotganligi, bolani o‘z holiga tashlab qo‘yish bilan barobar. Albatta, iqtisodiy yetishmovchiliklar jamiyatda jinoyatlarni ijtimoiy-huquqiy hodisa sifatida gavdalantiradi.
O‘smirlar o‘rtasida bosqinchilik, o‘g‘rilik kabi jinoyatlarning kuchayishi ham aynan iqtisodiy yetishmovchiliklar, ularni o‘z vaqtida tarbiyasi, kamolga yetishishida ma’suliyatni o‘z bo‘yniga olmagan ota-onalar sababdir.
Voyaga yetmaganlar huquqbuzarligida oila, undagi ijtimoiy, iqtisodiy, ma’naviy muhit, oilaviy ajrimlar, umuman, ota-ona va bola bilan bog‘liq oiladagi barcha munosabatlar muhim o‘rin tutar ekan, ushbu vaziyatda yuzaga keladigan muammolar o‘ziga xos yechimlarni talab qiladi. Birinchidan, oilaviy ajrimlarni kamaytirish, ajrimlar yuz bergan taqdirda ham ularning “qurboni” bo‘lgan bolalarni ijtimoiy muhofaza etishni ta’minlash. Bunda, birinchi navbatda oilaviy ajrimlar natijasida yetim qolgan voyaga yetmaganlarni ish bilan ta’minlash, imtiyozlar berish. Ikkinchidan, nizoli vaziyatdagi oilalarga psixologik, jumladan, huquqiy yordam ko‘rsatish: qonun oldida ota-onaning farzand oldidagi, farzandning ota-ona oldidagi burch va majburiyatlarini tushuntirish, bundan tashqari voyaga yetmaganlarning huquqiy savodxonligini oshirish. Sababi huquqiy savodxonlikning pastligi ham voyaga yetmaganning huquqbuzarlikka qo‘l urishishiga sabab bo‘lishi mumkin. Shu maqsadda ya’ni oiladagi nizolarni o‘rganuvchi, huquqiy jihatdan baholay oluvchi alohida shaxslar faoliyatini yo‘lga qo‘yish lozim.

Ixtiyor Xolov, Buxoro tumanlararo ma’muriy sudi sudyasi

Skip to content